šarenica
pepelinno | 26 Oktobar, 2008 22:40Opet isto. Jutro, ona, pepeljara puna opušaka i proliveno pivo na podu.
Ne znam je, opet. Okrenut joj leđima pokušavam da se ne mičem, čak, dišem na silu ravnomerno. Čini mi se da bi na moj najsitniji pokret ona svoju ruku prebacila preko mene, onako prosto da proveri gde je i kako ovog jutra stoji sa novim dečkom. Ja znam, daleko je i zato se ne mičem.
Mišić stezač popušta kao i krevet u drugoj sobi gde Mare jaše drugaricu ove nepoznate žene pored mene.
Ustajem. Ne osvrćem se. Odlazim u kupatilo. Vrata sobe su otvorena i opet za dobro jutro dobijam maljavu Maretovu guzicu ali i butine i listove drugarice moje sinoćne zajebacije.
Zatvaram vrata, tiho.
U kuhinji, sranje od sinoć. Poluprazne flaše piva po uglovima a mačka koju su sinoć naduvali Mare i Janna sedi na simsu i razmišlja.
Telefonski kabl sam pokidao slučano noćas bauljajući hodnikom a mobilni sam opet izgubio, tako da otpada mogućnost da pozovem Mareta na njegov mobilni i izglumatam kako moramo odmah da idemo na Sajam, da su nas zvali i da su jako ljuti jer se nismo pojavili na vreme.
Moraću da se vratim u krevet. Bolje je da sama ode nego da joj objašnjavam kako nemam pojma ko je ona i šta će u mom krevetu.
Sačekala me budna.
“Dobro jutro. Kuvaš kafu?”, pitala je.
“Ne, moram da krenem, strašno kasanim.”, odgovorih.
“Ok, samo da pokupim svoje stvari i palim.”, iskočivši iz kreveta kaže.
“Gde mi je pasoš, video si ga negde?”, pita.
“Ne.”, odgovaram.
“Ostaviću ti svoj broj pa ako ga pronađeš, molim te, javi mi.”, kaže dok se oblači.
“Zapiši ga na ovaj papir.”, kažem i pružam joj album sa sličicama svetskog prvenstava u fudbalu u Meksiku.
“Pravi si dečak. Skupljaš sličice.”, reče a onda ustima skide poklopac acetonca.
Samo da ne pronađem taj usrani pasoš, mislim u sebi. Ma, i ako ga pronađem poslaću Mareta da joj odnese. On je uljudniji od mene.
Dok sam se tuširao, čuo sam kako se otvaraju ulazna vrata, Marka koji nešto obećava ovoj drugoj i škljoc brave.
“Brate, moram da pišam. Požuri.”, viče Mare lupajući o vrata kupatila.
“Jesu otišle?”, pitam.
“Jesu, brate. Ajde!”, odgovara.
Ja otvara vrata a Marko uleće u kupatilo.
“Dobra je ona tvoja.”, kaže Marko.
“Nije ona moja. Nisam je ni video.”, odgovaram.
Mare je uvek jebeno srećan kada ustane i odmah počinje da priča o hiljadama stvari.
Mrzim srećne i pričljive ujutro.
Otišao sam do pekara kako bih izbegao “odjebi Mare, smaraš me.”.
“Zvala te je Gia, malo pre, na moj mobilni. Kaže da joj se javiš jer pretpostavlja da si opet izgubio svoj mobilni telefon.”, s vrata mi govori Marko, po povratku.
“Dobro, javiću joj se posle.”, spuštajući kesetinu peciva na sto, kažem.
“Nećeš joj se javiti. Ja sam ti preneo. Toliko. Neću da popujem, tvoja stvar.”, kaže.
To je jedna od vrlina ovog čoveka. Ne dosađuje sa suvišnim pitanjima.
Inače, u stanju je da priča danima, toliko da mi odzvanja u glavi isto toliko dana posle ali ne postavlja suvišna pitanja.
Jednom sam, povraćao jer mi je bilo loše od njegovog iseravanja o nečemu. Ne sećam se o čemu ali povraćao sam, predhodno zamolivši ga da prekine dvadeset puta.
Prestao je posle prvog mlaza.
Pojeli smo pecivo koje sam doneo i zakuntali gledajući Žikinu šarenicu na RTS-u. Obožavamo tog idiota.
Ja sam se smestio u stolicu sa naslonjačem i klatio se dugo. Zaspao sam kod trećeg gosta a Mare je ležao na podu ispred tv-a. Mare ćuti samo kada gledamo Žikinu šarenicu.
Prvo smo tog pajaca gledali sa podozrenjem a posle nekoliko epizoda, nakon noći –“upoznao sam neku devojku ne znam joj ime a ona upravo leži pored mene.”, Žiku smo počeli posmatrati kao našeg ličnog psiho-tarapeuta. Posle vike i neprijatnih trenutaka tih jutara, Žika bi nam legao taman.
Infantilo perfektan.
Tako je bilo i jutros.
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (3).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. antistresna | 10/26,2008 at 22:48
Zaboravila pasos...aha :D
Imas mail..
2. pepelinno | 10/26,2008 at 23:01
ne.
reinstaliran komp, mozda sam ga imao ali ga sada nemam.
posalji nesto na moj pa cemo...
3. antistresna | 10/26,2008 at 23:05
Jaaaooooooo ajde saljem ti sada..