jeb'o sam ježa
pepelinno | 02 Oktobar, 2008 17:21
Noć je. Stojim podlakćen na sims. Oprani sims. Na,opranoj!,terasi.
Vratio sam se od druga koga sam upoznao preko ortaka koji kod mene banjiva. Svadja sa ćaletom .
Banjaš je zaspao pa sam posle nedolicno-grubog budjenja, koje je on prokomentarisao sa 'puši ga,nisi mi ti ćale', odlučio da odem kod druga mog ortaka na partiju ljutog fudbala na sony konzoli, molim lepo.
Drugar banjaša igra u big league. Radio je za OEBS, blejao po Svetu, uživa diplomatski imunitet od seče pupčane vrpce a sada kara ribe profuknjače i piše magistraturu na Medijima. Znam jednu zenu koja to radi, takodje. Sve to!
Završio je filologiju, arapski. Planira doktorat u Arabiji i “žrtva” je mobinga. Seksualnog.
Inače, banjaš je zaspao dok smo čekali da drugar, citiram, “izvuce paliju iz nje”,.
Važi! Jedno, ravnodušno važi.
Igramo fudbal i saznajem da je sve jeb'o. Sve! I tebe! Da,da. Niko me nije jebao,niti će, ali on me jeb'o. I tebe, samo tebe je jeb'o bolje, pričao mi je. “Provereno”!
Stan je fucked up. Svinjac. Sere gde ko stigne. Ok! Jebe gde ko stigne. Ja nisam. Nisam stig'o.
Ja živim kao svinja. On živi u svinjcu. Samo...ja nisam jeb'o sve. Ni tebe. E,tebe jesam!
''de si? Čujem jeb'o te high class gay. Kučkooo!'. Daaaj, batali budalu.
Ja pišem blog, tripujem ja sam dete buducnosti, čita me šaka jada i nisam high class. Tripujem, upisaću magistraturu blejanja dok se može, a kraj je blizu, uveseljavaću šaku jada sto više budem mogao, zaposliću se u administraciji, Mozda odem u Prag, sa Tinom, ako me ukenja. Kada se vratim, obesiće me na Terazijama jer sam NATO plaćenik. Bukvalno! Jer ceo Prag je za džabe ako prodjem.
Jeb’o sam jeza u ledja.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink
briga!
pepelinno | 28 Septembar, 2008 21:33
Jutros je tramvaj pregazio zenu, tu ispred. Ne, nije je udario nego pregazio. Bas!
Razmazana zena pokusavala je da dozove pomoc ali su se samo pojavljivali mehurici, baloncici na asfalu medju sinama.
Umesto “upomoc” samo Blup-blup!
Devojcica sa psom, koja je tuda prosla, vukla je snazno povodac nedozvoljavajuci svom psu sa pedigreom da polize krv ko zna koga.
Dala bi mu ona da se pozeza sa krvlju ali samo da je poznavala tu nesrecnicu.
Ovako, nije zelela da se krv njenog voljenog ljubimca zamuti krvlju neznanca sa asfalta.
Vikala je na psa, durila se a onda ga snazno privukla sebi i zapretila mu masuci kaziprstom.
Pas nije hajao! Bilo mu je svejedno ciju krv ce posrkati ali se urazumio kada mu je devojcica obecala socni teleci mozak. Podigao je rep i stao uz njenu nogu.
Devojcica ga je pomazila i krenuse u mesaru.
Jednooki sajdzija, cija je radnji odmah do sina, izaso je ispred radnje i dugo nabijao duvan u lulu svojim dugackim noktom na malom prstu. Oblizao je svoje usne, stavio lulu medju njih i zapalio je.
Pogledao je u ispeglanu zenu na sinama pa na svoj sat.
Stari schaffhausen je opet kasnio.
Treskao je njime, gledao ga, podizao i spustao poklopac. Setao je nervozno ispred radnje i ugazio u krv koja se slivala ka njegovoj radnji sa uzdignutog sinskog praga.
Ne bi on ni primetio krv na svojim cipelama da se musterija, koja je usla u radnju i zatekla ga kako svoj stari sat cacka, nije pozalila na fleke na podu.
“Molim Vas, ne zanima me sta radite u svojoj radnji, da li cerupate pilice, secirate golubove, izvodite rituale ali necu dozvoliti da se bahato ponasate prema satu koji sam ostavio kod Vas na popravci. Ipak je to sat koji je prosao dva Svetska rata na ruci moga oca. Otac ga redovno cisti i brine se o njemu. Nije moja stvar ali trebalo bi da dovedete radnju u red!”.
Jednooki sajdjija se posramio. Poceo je da se izvinjava i poziva na bolest koja mu je oslepela jedno oko.
“Izvinite, ne vidim dobro. Eto, imam samo jedno oko.”, rekao je,”a i tu ispred se desila neka nezgoda, ne znam o cemu se radi ali i komsije trgovci se zale na krv koja im ulazi u radnju i prlja pod.”, pokusavao je da se opravda pruzajuci musteriji popravljeni sat.
Musterija je platila, zaleci se na cenu opravke i uzurbano napustila radnju.
Sajdzija je doviknuo: “Pazite, molim Vas, da ne ugazite u krv. Ne skida se lako!” a onda je napunio kofu vodom, umocio u kofu metlu i poceo da cisti trotoar ispred radnje.
Mehurci su bili sve manji i redji. Pucali bi sve tise.
Komsijska macka je skocila sa simsa i odglizla nos koji je virio. Video se tada jedan veci mehur iznad pregazene zene. Macka se uplasila, ispustila nos i otrcala.
Klinac koji je sedeo na stanicnoj klupi se smejao iz sveg glasa uplasenoj macki a kad je dosao do vazduha uzeo je nos i njime gadjao devojcicu koja je sa njim cekala tramvaj.
Njih dvoje idu zajedno u skolu a on je mnogo zaljubljen u nju. Ona ga ne ferma jer joj se svidja Nebojsa iz III-2.
Jasno mu to stavlja do znanja, svakom prilikom.
“Nebojsa me nikada ne bi gadjao necijim nosom! A ti, kao dete si!”, urlala je devojcica.
Klinac je otrcao uplakan dovikujuci da ni on ne gadja bilo koga necijim nosom.
Devojcica je pogila nos sa trotoara i bacila ga na razmazanu zenu.
“Sve treba da stoji na svom mestu i svako treba da ima svoj nos, cak i pregazena zena!”, rekla je sva odrasla i mirno sela na stanicnu klupu.
Naisla su policijska kola.
“Sta se ovde desilo?”, pitao je policajac, otvorivsi prozor kola.
“Neku zenu je pregazio tremvaj, malo pre.”, rekla je devojcica.
“pa, jel ziva?”.
“Ne znam! Jedan nestasni decak me je gadjao njenim nosom ali sam ga ja vratila na mesto. Vidite, tu je, vidi se.”.
“Da...tu je sve ali mi nemamo vremena sada za to. Neko je razbio prozor gospodji, ulicu nize. Moramo tamo!”.
“Sta me briga! Idite gde zelite, nos je tu. Ceka Vas, nece on nikuda.”, nezainteresovano je rekla devojcica okrecuci glavu na drugu stranu.
Policajci su ukljucili sirenu i krenuli ka razbijenom prozoru.
Jedna beskucnica je tuda prosla i skinula cipele sa razmazane zene. Okrenla je cipele naopacke da iscuri krv a onda sela pored zene.
Skinula je svoje cipele koje su bile prljave i ofucane pa obula skoro nove cipele razmazane zene.
To je video pop koji je na stanici cekao svog brata iz Pozege. Javio mu je da je krenuo sa zeleznicke stanice ka njemu i zamolio ga da ga saceka jer nije bio siguran na kojoj stanici treba da sidje.
“Ne kradi!”, vikao je. “Stici ce te Bozija kazne, pagani stvore!”.
Ova beskucnica se nije obazirala na reci popove ali jednim okom ga je gledala i bila spremana da smugne ako ovaj krene ka njoj.
Ovaj pop je puno voleo jabuke. Iz Pozege, njegovog rodnog mesta, brat mu je donosio torbu punu jabuka, svakog puta.
Pop je sanjao jabuke, bio njima opsednut.
Kada je video torbu razmazane zene iz koje su se rasule jabuke po asfaltu kada ju je tramvaj pregazio, poceo je nervozno da seta oko torbe.
Borio se pop sa verom, nacelima koja ona nalaze a onda, dok niko nije gledao, cucnuo je i zgrabio jednu jabuku.
Izabrao je najmanju!
Sakrio se u obliznji ulaz, obrisao jabuku o mantiju i poceo halapljivo da zdere.
Pojeo ju je celu! Na prvom zalogaju se namrstio, smetao mu je ukus krvlju natopljene jabuke ali se onda navikao.
Devojka i mladic, koji su sa flasama piva u rukama prolazili tuda, zastadose kod razmzane zene. Mladic poli par kapi piva i rece: “Nek joj je vecna slava.”.
“Jel bila dobra zena?”, obracao se ljudima na stanici.
“Ne znamo! Jel to sad vazno ionako je mrtva, razmazana po asfaltu.”, konstatovala je devojka ne sacekavsi odgovor ikoga sa stanice.
“Ko si uopste ti da sudis o ljudima i dogadjajima?!”, nervozno joj se unosio u lice mladic.
“Jovane, obecao si da vise neces biti nasilan i glub prema meni a opet radis isto!”, kroz plac je govorila devojka.
“Ti zasluzujes da te tuku, maltretiraju. U stvari, ti bi trebalo da budes na mestu ove razmazane zene!”, urlao je, “sad cemo da sacekamo sledeci tramvaj i da te gurnemo pod njega!”, vikao je, histericno smejuci se.
Cula se skripa guma automobila i udarac. Automobil koji je tuda prolazio udario je mladica. Bacio ga nekoliko metara dalje. Vozac je ukljucio brisace i nastavio svojim putem.
Devojka je zgrabila pivo koje je ispustio mladic od udarca i nastavila da hoda.
Pop je iskoristio priliku i maznuo jos jednu jabuku. Opet najmanju.
Macka je capila nos ali ovaj put ga je odnela na sims i njime se tamo sladila.
Casovnicar je zatvorio svoju radnju, na vrata prikacio natpis “otisao sam na rucak” i na putu kuci je preskocio razmazanu zenu i udarenog mladica.
Stigao je sledeci tramvaj i devojcica je usla u njega uzurbano, razmisljajuci kako da opravda kasnjenje u skolu uciteljici.
Ubrzo su naisli cistaci ulica. Razmazanu zenu su ocistili smrkom a lopatama se pokupili udarenog mladica.
“Vozi! Gotovo!”, doviknuo je jedan od cistaca soferu.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (4). Trekbekovi:(0). Permalink
jeel?!!
pepelinno | 27 Septembar, 2008 14:57
Recesija me proždire. Imam 200 dinara u džepu, dug od 50-ak evra, želju da se dovučem do Povetarca, čudan zvuk u desnom prednjem krilu kola, istrošene paknove, rdju u rezervoaru, opasan bol u desnom kolenu od stare sportske povrede koja se aktivira na kišu, nervozu, uvećanje telesne težine, na slano, slatko, kiselo, ljuto... sve ostalo mi ne smeta. Imam još i dosadnu mačketinu, dug za dve kazne zbog pogrešnog parkiranja, kratak fitilj, napornog komšiju koji se ne skida sa mog zvona već 2 sata, šalje preteće poruke pa poruke usamljenog, nesrećnog i ucveljeno mladića a znam da je to sve deo programa “Kako se navaliti na kafu, ručak, grejanje, dobar internet i partiju fudbala?” pa mu ne otvaram. Punih đepova promašenih tiketa sportske prognoze, uplatnih listića Loto-a sa 4 pogođena broja, 50 sms-ova u drafts-u jer sam prekaradašio broj uklučenih poruka u mesečnu pretplatu pa ću rodjendane čestitati s’ nedeljom zakašnjenja, Kolju pozvati na crnogorski pršut negde u sledeću sredu ili četvrtak iako ćemo se videti 200 puta do tada, “E de si brate, upadaj! Aj nam skuvaš kafu dok ja nešto odkucam.”, sa devojkom ću raskinuti u sledeći petak, Nataši poslati Vladanov broj u onaj tamo ponedeljak a Jovani poželeti dobrodošlicu u London pošto putuje danas.
Čujem da Kongres neće olako odobriti 700 milijardi pokrića za Walllstreet (http://online.wsj.com/public/us ) a da su Obama i MekKejn zbog toga popizdeli jer sve to stvara zaostajanje u njihovim kampanjama.
Isto tako, da je Brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva izjavio da ga ne interesuje ‘iš kriza u USA jer je Brazil 10. privreda Sveta i kako USA problemi neće ostaviti posledice na brazilsku privredu.
Jeeel?!
Potpisali su sporazum sa Venecuelom, Rusijom i celim Svetom, sem USA-om, o medjunarodnom zezanju na naftnim platformama.
Slušao sam BBC juče, valjda, kukaju i Francuzi. Neki Lekler (prim.aut.), gazda jednog bistroa veli kako se broj gostiju nije smanjio ali da se troši manje.
Ne naručuju se predjela i dezerti. Samo glavno jelo i čaša vina. Dok se, s druge strane, izvesni gospo’n Rafael, dobro se sećam njegovog imena, koga je reporterka BBC slučajno pikovala u bistrou, ne žali. Kaže da on jede kada mu se jede u restoranu i ne razmišlja o cenama.
Jeel?!
Reporterka BBC je, doduše, u uvodu napomenula da se na “tom“ Rafaelu i njegovom “drugaru” ne vide bore kraha berze i velikih multinacionalnih banaka.
Rafael drop death!!!
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (1). Trekbekovi:(0). Permalink
tri žice
pepelinno | 26 Septembar, 2008 14:45
Opet sam popušio za posao.
“Hvala na interesovanju. Ipak, na kraju, želim reći da razgovor sa Vama nije bio gubljenje vremena. Bar ne mog.”, napisao mi je u mailu direktor marketinga te kompanije.
Pa sad... ispostavlja se da sam ja izgubio neko vreme slusajući te kako trabunjaš o potencijalnim mega poduhvatima tvoje firme.
Što reče Lana, “Onaj ko kaže da voli svoj posao taj laže ili je lud“.
Taj dan sam otišao sa Kalemegdana pravo u Sava Centar, na razgovor za posao.
Mislim da je taj dan Brankov most napukao negde na sredini od svih polovnih automobila koje su polovni vozači kupili na kredit ili lizing. Svi su se šepurili po gradu, ostavljajući za sobom tragove od mokrih guma svojih sveže opranih automobila.
Ja sam se svojom šklopocijom, princezom od Raspada Golfom Trećim, od milošte nazvanom Ruz(M)ica, skotrljao sa tvrdjave moleći se za još par centimetara neistrošenih kočionih paknova kako ne bih virio iz dupeta nekog novog-polovnog BMW-a ili Merc-a.
Na Kalemegdanu sam ostavio Šilju i Daču DiDžeja.
Oni su opet odradili nekakvu reklamnu kamapanju za Skupštinu grada i bili su punih džepova. Ja, opet, švorc.
Rezervoar princeze od Raspada na debeloj rezervi a moje podlaktice i listovi nogu vrlo razvijeni od guranja princeze do obližnjih pumpi.
Sedim ispred Andergraunda na haubi, naslonjen ledjima na šajbnu. Baš tada su istakali gorivo na pumpi preko puta. Zakasniću.
Miris naftnih preradjevina, gužva, sirene nervoznih i 15-a cigareta od jutros.
Srećom, jutros sam se probudio a u stanu je bio neko koga poznajem. Marko se nacirkao sinoć pa je izgubio ključ od svog stana i dovukao se do mene oko 1, pola 2 sinoć. Nije ništa pričao kada je došao. Samo je uzeo ćebe iz sanduka u čošku, legao i brzo zaspao. Išao je, sinoć, da se vidi sa Bojanom. Izgleda opet ništa. Bez veze. Bilo bi dobro da ona odustane konačno od “nisam sigurna” ili da on odustane od nje. Ovako, samo ćuti.
Njegov mobilni telefon se oglašavao melodijama sms-a sve dok se polifoni sms-zvuk iznenadjenja nije zamenio iritantim, opominjućim zvukom upozorenja pred pražnjenje baterije.
Nisam mogao da zaspem od svih tih zvukova pa sam ustao i uzeo telefon u ruku nameravajući da ga isključim.
Čačkao sam u mraku Nokia-u a onda je ona zazvrčala.
“Da?”, rekao sam.
“Ćao, šta radiš? Zovem kasno?”, pitao je ženski glas sa druge strane.
“Pokušavam da zaspim. Kasno je, da.”, promrmljao sam.
“U pravu si, neću dugo. Slušaj, hajde da se vidimo opet.”, rekla je. Ubedjen da je to Bojana, pristao sam.
“Važi. Sutra, onda? Laku noć.”, rekla je.
Zaspao sam brzo.
Kada sam se probudio rekao sam Maretu kako sam mu namestio super ribu i da treba da je pozove.
“Jel’?”, rekao je.
“Da, da, matori. Javi joj se, ozbiljan sam.”, dobacio sam dok je on izlazio iz stana i jurio na posao.
Sedeći na vreloj haubi, bilo je 30-ak stepeni, omamljen mirisom nafte koju su pretakali iz cistene u podzemne rezervoare pumpe na donjem Dorćolu, nisam razmišljao o razgovoru na koji sam krenuo. Jasno mi je bilo da ću zakasniti i time sam sebe verovatno eliminisati iz četvrfinala takmičenja za mesto ICT copywrite. Usput, nisam imao pojma šta je ICT.
“Momak! Ti što si se izvalio na kola. ‘oš ti da sipaš? Nemoj da zadržavaš red.”, vikao je brkajlija sa pumpe.
“Hoću. Što da neću! Daj za 500 dinara, evrodizel**.”, rekao sam.
Seo sam u kola i verglao, verglao. Tako je sa dizelašima, moraš da verglaš kao sivonja ako nestane goriva. Presisa. To mi, uzgred, nikada nije bilo jasno! Kako neko može da presisa ako nije ništa sisao. Rezervoar je bio prazan pre nego je presisala princeza.
“Momak, praviš mi ovde red. Daj, gurni taj auto dole, niže ili kupi drugi.”, rekao je brkati pumpadžija.
“Hoću ja, ali ne’am.”, odgovorio sam mu kroz otvoreni prozor kola.
“Pa zaradi. Jel radiš nešto?”, pitao me je brka.
“Aj malo gurni brko. Nije ti teško, a?”, pitao sam.
“Aj’, ali samo metar, dva. Ne smem mnogo operisao sam kilu pre dva meseca, pusti u pičku materinu. Ne smem da se natažem.”, reče.
Brka je pogurao princezu od Raspada a ja sam ga začadio dimčinom iz auspuha.
Stigao sam ispred Sava Centra tačno u pola šest. Tada sam već morao biti u kancelariji. Ispred kola sam obukao košulju preko majice i obuo cipele. Neka riba koja je sedela u novoj Toyoti me je gledala i smejala se.
“Vruće je, gospodjice. Nemam klimu.”, dobacio sam joj.
“Bez veze. Ova Toyota, moj službeni auto, je super. Ima klimu i ne curi niša iz nje.”, rekla je.
“Znači li to da iz mojih kola upravo nešto curi?”, pitao sam.
“Pa, malo. Ispred, ispod motor.”, reče.
“A, to je normalno. Izvukao sam iberlauf. To je crevo jedno, tu ispod motora.”, rekao sam i potrčao ka ulazu uz stepenice.
Razgovor je bio dosadan. Taj tip, direktor marketinga je čudan lik. Više je on pričao od mene. Pričao mi je o svojoj kompaniji, nikada firmi. Pomislio sam par put, u toku razgovora, da bi bilo skroz u redu da se ja bavim baš time. Da obavljam razgovore za posao. Mogao bih da pričam o svemu bez obzira da li potencialnog radnika to interesuje a da se on istovremeno pravi zainteresovanim za svaka moju reč. Pošto je tip bio dosadan, u jednom trenutku sam počeo da zveram po kancelariji. Video sam tri žice koje su virile iz zida i nisam mogao da sklonim pogled sa njih.
Ne gledaj u jebene žice nego u njegove oči. Tako piše u svim uputstvima za razgovor o poslu koje sam pročitao na netu.
Nisam mogao. Te tri jebene žice su mi odvlačile pažnju.
“Šta je bio Vaš posao u predhodnoj firmi?”, pitao me je dosadni direktor.
“Žice! Tri žice.”, rekao sam.
“Žice? Kakve žice?”, čudio se.
“Žuta, zelena i plava.”, rekao sam, ne skidajući pogled sa žica.
“Molim Vas, kakve žice? Šta nije u redu?”, već po malo besan, pitao me je dosadni direktor.
Morao sam da se skoncentrišem. Setio sam se neplaćenog računa za struju, dve kazne za pogrešno parkiranje i duga Marku.
“Prodaja mrežnih sigurnosnih sistema i neposrednja saradnja sa klijentima. To sam radio u toj firmi.”, rekao sam.
“Dobro. A kakve žice?”, pitao je.
Dok je pričao o IT industriji, shvatih da on nema pojma o čemu priča pa sam priču nastavio svojom kvazi opterećenošću sa žicama jer se navodno u mrežnim sistemima samo njima baviš.
“Aha. Nisam imao prilike da se upoznam sa tom tematikom. Ni ja nisam ovde dugo. Žice kažete?!”, rekao je.
“Mnoštvo njih. Na sve strane. Sečete, lemite, lepite pa sve isponova a onda napredujete malo pa Vas stave na prodaju gde Vas svi živi smaraju i svi znaju sve a Vi ih ubedjujete da ne znaju pa im uvaljujete najskuplje. Posle nekog vremena postave Vas na novo radno mesto. Tu se neposredno obavljaju razgovori sa klijentima. Oni su većinom neobrazovani bogatuni koji veruju da su najpametniji na svetu . Pošto imaju para a nemaju mozga lako ih je zajebati. Pardon.”, zaćutao sam i u sebi razmišljao, da li sam ja to upravo opsovao na razgovoru za posao.
“Jasno.”, rekao je kratko pa nastavio o ciljevima KOMPANIJE, tenderima i sličnim sranjima.
Kada je izasrao sve što mu se taložilo još od jutros, rekao je :”OK.”.
I ja sam rekao ok.
Onda je pogledoa u stranu i opet rekao “OK”.
Ponovio sam, OK.
Nesposobni direktor nije umeo da me izbaci napolje pa sam sam izašao, pre toga pruživši mu ruku.
“Javiću Vam se sledeće nedelje.”, rekao je.
“OK, prijatno.”, rekao sam i izašao.
“Kako je prošao razgovor.”, pitala me je devojka iz nove Toyote. Još uvek je bila na parkingu. Samo, tada je već nervozno šetala oko kola.
“Užasno. Neću dobiti posao.”, rekao sam.
“Loš dan, a?!”, rekla je dok sam ja svlačio košulju sa sebe.
“Nadam se. Ali ako se i sledeće nedelje probudim bez posla atribut loš će dobiti još lošije značenje.”, rekao sam.
Seo sam u kola i krenuo ka Areni. Igrali smo basket sa nekom drugoligaškom reprezentacijom. Miki-Mačak se zaposlio u Areni kao obezbeđenje pa nam obezbedi par karata s vremena na vreme.
Ispred ulaza me čekaju, Duka, Mica i Pedja. Ližu neke ogromne sladolede. Oči su im crvene.
“Jel’ da pitamo?”, reče Duka.
“Ne! Jel ima sladoled za mene?”.
Kada smo ušli Pedja je startovao promoterke MTS-a, Mica je tražio suncokret i grickalice a Duka i ja smo ušli u samu Arenu.
Zavalili smo se u još uvek udobne stolice, lizali sladoled i gledali kako ovi naši deru one tuđe 20 razlike.
Na izlazu smo se našli sa Pedjom. On nikada ne gleda utakmice, ne interesuje ga to. Uvek ode nekuda i po zavšetku se nadjemo.
“’Si video klonju, brate? Čistija nego moja kući.”, rekao je Pedja.
“’si vido onog sa sladoledom, baš bih prožd’o još jedan?!”, rekao sam.
Kola nisam mogao da pokrenem pa sam ih ostavio na parkingu ispred Arene i krenusno peške prema reci.
“Čik pogodi šta imam za večeru, buđav ‘lebac….”, zvčao mi je mobilni.
“Halo, Mare!”.
“Brate, idem da se vidim sa Bojanom.“, rekao je.
“Do jaja.”.
Stigli smo do Sv Nikole, treš splava na samoj granici Zemuna i Novog Beograd.
Pedja je sedeo u Zemunu a nas trojica na Novom Beogradu. Svi za jednim stolom.
Dovukli su se Kolja sa faksa, mali Mića sa šljake u odelu, sa lap topom i sa dva džojpeda pa smo uz pivo izgrali fudbal na lap topu.
Sedeli smo dugo dole. Nisam pričao o razgovoru za posao, razmišljao sam o tri žice i nisam mogao nikoga da dobijem u fudbalu. Zbog toga sam baš popizdeo.
*(http://pepelinno.wordpress.com/2008/09/26/evro-dizel/)
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (3). Trekbekovi:(0). Permalink
http://pepelinno.wordpress.com/
pepelinno | 25 Septembar, 2008 19:34http://pepelinno.wordpress.com/
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (0). Trekbekovi:(0). Permalink