proći će( re na antistresna "It's a rainy day, sunshine girl..")
pepelinno | 10 Oktobar, 2008 14:26Probudio sam se kasno danas, obukao se i krenuo na rucak.
Obukao sam nove pantalone koje mi je poslao Stefan. Svabija dizajn, brother.
Slicne sam video u izlogu jedne radnje danas. Nisu mi se svidele na lutki.
Imaju na dupetu neki znak, zig jebem li ga, za koji mi je Stef rekao da je strasno POP stvar trenutno.
Poslao mi je te pantalone i majicu sa obelezjima Nemacke Kumunisicke Partije.
Nemci obelezavaju godisnjicu osnivanja te partije danas pa tamo vlada kumunisticko-trgovacka euforija.
Danasnji dan, koji gledam, jos uvek je miran i poprilicno pust, nedeljni iako je danas “Srpska NG”.
Proslo nas je valjda.
Secam se “onih godina” kada su se Kalashikovim klinci igrali tu po kraju.
Pravi roditelji su svojoj deci, tih godina, davali bojevu municiju, prave metke samo za “nasu” NG dok su oni drugi roditelji svojoj razmazenoj deci pune okvire donosili svaki dan sa posla.
Posle svih “tih godina”, sedim 2003. u kasarni u Vranju. Napolju magla i hladno kao na motoru bez kacige u januaru, a na televiziju prilog “Kalasnjikov u Srbiji”.
Covek dosao u Srbiju.
Nije to cudno, Kasandra je dosla u Srbiju posle peticije za njeno pustanje iz zatvora, Sloba se vratio, doduse, njega ne bi ni sahranili u nekoj drugoj zemlji, groblja kucnih ljubimaca su prepuna. Izvinjavam se zivotinjama, organizaciji ORKA (http://www.orca.org.yu/) i slicnim organizacijama na neumesnom poredjenju.
Ima tu jos nekih koji ce se na zalost vratiti, nekih koji bi voleli da se vrate ali ne mogu, ima onih koji se nikada nece vratiti (blago njima).
Dakle, Kalasnjikov posetio Srbiju i sa osmehom rasklapao, sklapao svoju pusku a u prilogu se jasno videlo kako ga neki nasi majori, potpukovnici, djenerali gledaju cudno dok im je objasnjavao posebnost puske koju je izumeo.
Jedan matori, debeli major, u pozadini, drzi Kalas, zvekne ga o zemlju, ovaj se raspadne na delove, major se smeje, sklopi pusku, repetira je, stavi Kalas o rame i kaze (to se culo u programu) “al smo im ovim jebali mater. Svaka ti cast Kalasnjikove”.
Dok se okrenes dan se zatamni. Noc ga gricka vec od 4!
dobar je bio rucak. Pili smo Dunjevacu. Pazi, Srpsku Dunjevacu. Ipak je “nasa” NG danas.
Ma, cija god da je samo da je Dunjevace i smeha.
Sprdnje radi, prekrstili smo se pred rucak i tri puta pred Dunjevacu. Ova nas je kasnije, moram reci, raskrstila sa zivotom.
Dok smo se tako pijani, punih usta psovki i Srpskog ponosa, vracali polupraznim ulicama kuci, dok Kolja ponosan na svoj nadimak prica o majci Rusiji a ja kako je Kosovo deo Srbije, prisao nam je tip razvaljen od necega i trazio cigaru.
“je si ti prijatelju bio u vojsci?”. Pitam ga dok Dunja izbija iz mene.
“Je je jesam, sto da ni ni nisam?!”, odgovara ovaj.
“Bravo, sad mozes da se zenis!”, dobaci Kolja.
“M m mogu, sto ne ne ne mogu?! Zdrav sam, prav, malo se drogiram ali ce p p proci.”.
Kolja izvadi buksnu iz dzepa, zapali je, nasmeje se i kaze “majstore, nije to glava pa da prodje bol!”.
Ovaj ga gleda pa sve pruza ruku ka buksni.
“’de ces? Pa sad ako ti popusis ovu spravu kako nas da prodje?”.
“ajmo batice, da nas prodje!”, kazem mu vadeci cuturicu koju sam dobio za rodjendan. Napunio sam je ostrom Sljivom.
Onako razvaljeno smo izgledali, verujem, tipicno Srpskonovogodisnji.
Otetursamo se nekako.
Pred vratima me je cekala gospodja Klaric.
“Komsija, trebalo bi da se pozabavite svojim zivotom. Vec mesecima vas vidjam u poprilicno ocajnom stanju!”.
“Gospodjo Klaric, to je zbog zime. Proci ce, zar ne?!”
“Hoce, proci ce.”
Gospodja Klaric je potomak nekog zajebanog djenerala i zrtva nacionalizacije.
Zanimljiva zena, punih albuma proslih vremena.
Na zidovima njenog stana su povesani skoro svi djenerali i vojskovodje, ujedno prijatelji njenog pokojnog pradede.
U bifeu rakija Zlatiborka a na stolu slatko od sljiva.
Kod nje se uvek dobro najedem i napijem.
Ponekada je suvise matora i prica sentimentalna sranja ali me je od uvek volela. Stvarno ne znam zasto!
Prosao sam pored nje, oslanjajuci se o zid, pozeleo joj srecnu “nasu“ NG i obecao joj posetu i razgledanje albuma krajem nedelje.
Poradovao sam se krevetu ali me je Kolja pozvao da sidjem da popricamo.
Rastali smo se par minuta pre toga i znao sam da me zove na pivo.
“Jel mi idemo negde veceras?”, pitao me je njisuci se.
“Pa, Srpska je nova godina, gde da idem? Ajmo kod mene, zvacemo neke zene. Picemo i sprdacemo se!”.
“I tako da mi prodje docek nove godine?!”, rasirio je kapke toliko da sam ocekivao da ce mu oci ispasti svakog trena.
“Proci ce, brate. Proci se cela godina i ti i ja cemo opet da sedimo ovde. Otvaracemo peto pivo i ono ce da prodje, pa cemo otvarati sesto, sedmo…!”
“majku mu, sve prolazi, izgleda?!”, rekao je podignute glave, prateci let smrznute ptice.
“Jeste, sve prolazi samo ona mala Jelena nikako da prodje.”.
Jelena je klinka iz komsiluka koja voli da nosi kese sa natpisima velikih, glamy firmi cak i kada ide po hleb.
Uvek je bila sa nekim momcima u beloj garderobi a sa nama je pila par puta pivo tu ispred. Smejala bi se, bilo bi joj je lepo ali bi onda zapistao njen moderni telefon a posle par minuta bi se pojavio crni auto i covek u belom.
Slabi smo, obojica, na nju. Ona nije izgleda na nas. Mada bi nam bilo podjednako drago da je proseta bilo ko od nas dvojice. Cak smo spremni da obucemo belo.
“proci ce i ona jednom. Samo moramo da se strpimo, da cekamo ovde.”, rekao sam mu otvarajuci pivo upaljacem.
Prolazi i ovaj dan. Noc ga umace u beli mesec koji ce veceras biti rupicast od puske gospon Kalasnjikova.
Mi cemo sutra imati glavobolju i mamurluk koji ce proci.
Verujemo da ce se isto desiti i sa nasim tiketima u kladionici, bolom u kolenu i ledjima.
Ma, proci ce, mora da prodje… Sve prolazi.
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (1).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»
1. antistresna | 10/11,2008 at 00:15
U ta TA :)
Hvala ti :)
Bio je to trenutak kad me picilo svasta, pa otuda negative..Al' nema veze, ja opet jasem :D